Ja vam sve zablude opraštam g. Danojliću!
Zato je sada šef NOMENKLATURE klinički psiholog a Vama gorak okus u ustima!Volio bih da ste makar sada shvatili koja vrsta znanja je nužna u politici, pogotovo u Srbiji !Književno umjeće vidite da nije !
Podsjetitie se mudrosti , narodne, koliko soli s nekim treba pojesti da ga upoznaš!
Svako Vam dobor želim, pamet u glavu i ne zamjerite mi !

Duboka je i dirljiva ispovest velikog pisca. odavno me najličnije dotiče etika njegovih ispovesti. Ako je neko propustio, najtoplije preporučujem da pročita sjajnu ispovest M. Danojlića "Lične stvari" koju smatram primerom čiste primenjene etike. Želim mu reću i zdravlje, da nas još mnogo puta snaži u nastojanjima da budemo uspravni i istinoljubivi. Uzgred, delim piščevo iskustvo spram 5. oktobra. Silno sam prigrlio slatku nadu koju je otvorio ali sad pijem gorku čašu... Srpski usud?

Tobožnja kratkovidost gospodina Ketmana,pa njegovo svojevrsno

I ja sam imao jedno iskustvo u stranačkom radu. Kasnije mi je jedan sociolog, i stranački lider objasnio da u formiranju stranaka i narodnih pokreta postoji više faza. Najvažnija je tzv. faza animacije. Ako je nešto zaista uzbudljivo i nešto što budi nadu i razigrava damare, to je ta faza "animacije". Gospodin Danojlić je očito potrošio svoje političko vreme na tu fazu, kao i ja. Za razliku od njega ja nisam afirmisani i uvaženi književnik, nisam književnik uopšte, ali jesam neko kome su se ideje SDS-a učinile divne, slobodrske, pravedne, bilo je uživanje i čast raditi na "animaciji" ljudi za te ideje.
A onda su se javila trojica mojih najboljih prijatelja za čitav moj život, jedan od njih je bio moj otac, koji su mi rekli svaki na svoj način, da je lepo što sam pomogao, ali da je to i dovoljno. Najstariji od njih mi je rekao: "Politika i istina nikada nisu pod istim krovom". Oni koji vole istinu, a ti si taj ( on je verovao da sma ja istinoljubiv ) nema šta da traže u politici. Istina je u nauci, umetnosti i malom običnom svakodnevnom životu, sa svetom i ljudima baš takvim kakvi jesu. Buduće vlasnike benziskih pumpi, ambasadore, narodne poslanike, direktore javnih preduzeća, univerzitetske profesore i ministre koje sam upoznao u fazi "animacije" stranke, a koji su ostali da se i dalje bore, kad sam ja otišao da gledam svoja posla, dugo ne viđam, jave mi se kad ih surgunišu, ili kad ih neko sudski potera zbog nečega.
Ja sam mali i običan čovek, Mića Danojlić je sigurno legenda i kao čovek i kao pisac, ali ako mogu da prokomentrišem, za njegovu i utehu svih nas koji smo se u njegovom tekstu pomalo prepoznali, je to da onih koji su ostali u tim strankama u mom SDS-u i Danojlićevom DS-u, dakle, "njih" ili ih on, kao animator Demokratske stranke, ovome kako se sada " demokrate" ponašaju nije učio.

Cudno je to kako pisci posle slicnog iskustva sa politikom , dodju do slicnog zakljucka .Solzenjicin je pred kraj zivota u jednom od mozda poslednjem intervjuu , rekao otprilike to da u eventualnom novom zivotu ne bi radio to sto je radio u politici .Odavao je utisak coveka koji je razocaran.Jedino se ne menja covek koji se izdaje za pisca i u isto vreme se neuspesno bavi politikom .Nosi bradu pa bio malo Ministar ...

Ako će Vam biti lakše, većina nas je (užasno!) pogrešila u vezi sa Demokratskom strankom (onom sa kraja 20. veka), kao i Vi, g.Danojliću.

Jedina razlika je što ste vi bili napolju a mi manje-više ovde, pa Vam malčice zameram što ne videste dalje i više od nas, a takođe ne videste ni da pok.Tošić nije ništa više i drukče od običnog Srbina. No, idoli najviše razočaraju za života, posle smrti im se otćuti mnogo toga, jer nije red.

Odličan Vam je komentar je da se srpske "demokrate" dele partenogenezom, mada je meni, ipak, pomalo nedaekvatan.

Partenogeneza je razvitak iz neoplođene ćelije, a za naši političari se razvijaju i dele prostom deobom, a Bogme, i "egzosporama", "fragmentacijom", a ponajviše vole "pupljenjem"!

:D

Ljubi ih Majka Priroda (i otac lihvar).


Pozdrav!

FORum LIvi
Cudno je to kako pisci posle slicnog iskustva sa politikom , dodju do slicnog zakljucka .Solzenjicin je pred kraj zivota u jednom od mozda poslednjem intervjuu , rekao otprilike to da u eventualnom novom zivotu ne bi radio to sto je radio u politici .Odavao je utisak coveka koji je razocaran.

Pa, naravno da će biti razočaran kao što bi trebali biti i ostali istočnoevropski disidenti.Njihova vera u liberalni, humani i pravdoljubivi Zapad srušila se zajedno sa berlinskim zidom.

Niko prorok u svom selu, pa ni pokojni Predsednik Milošević u Srbiji. Svi smo 2000. godine bili protiv njega. A danas mi se srce stegne od tuge kad pročitam njegovo zadnje javno obraćanje narodu. Čuli smo ga, a ne poslušasmo. Sve je kako je rekao. Zaslužili smo sve što nas je snašlo.

Pročitao sam pažljivo prisećanja Danojlića na deo njegovih političkih aktivnosti pre 90-tih i potom u Demokratskoj stranci početkom 90-tih.
U ovim sećanjima ima lepih uspomena na hrabre pokušaje uvođenja višestranačja i demokratije u Srbiji od osnivača DS i drugih ličnosti.
Ali, ima i vrlo nejasnih i nedorečenih ocena, banalnih komentara i promašenih analiza pisca-političara Danojlića tako da je teško dokučiti u mnogim pasusima šta je autor hteo da kaže. Jedna od tih nejasnoća je njegovo sećanje na druženje sa D. Tošićem kada pominje: "Jednom me je, kao narodni poslanik, pozvao na ručak, u skupštinski restoran. Jelovnik mi se učinio banalan. U Beogradu ima boljih kafana od one u kojoj se hrane visoki narodni predstavnici."
Šta god je pisac hteo da kaže: a)da nije trebalo da ga Tošić vodi u restoran višestranačke skupštine b)da je jelovnik bio banalan(da li je Karađorđeva šnicla trebala da se piše drugačije?),ili da ima boljih restorana(što inače nije tačno,jer je ta kuhinja godinama jedna od najboljih) - su sve obične trivijalnosti.I kakve veze sve to ima sa temom kojom se bavi?
Sledeća nejasnoća je njegovo tvrdnja da je glasajući 5. oktobra 2000. za promene "pogrešio"!?! On smatra da bi pogrešio da je glasao i za Miloševićev SPS? I to njegovo uverenje je njegovo lično pravo. Svako ima pravo čak da i ne glasa. Kakve veze to ima sa njegovom sledećom pričom kako je ostao živ posle neke saobraćajne nesreće koja se desila 1961. - 40 godina pre toga? Danojlić i ovde meša babe i žabe, povezuje nespojive stvari.
Na kraju, popuje nam svima kako se on,eto,to malo vremena bavio politikom iz "ljubavi prema slobodi". Sve da i bez razmišljanja i proverevanja verujemo piscu ostaje nelagodan utisak da su se ostali uglavnom bavili politikom iz nekog ličnog interesa,koristi. I sam Danojlić zna da ima mnogo njegovih kolega, pisaca, umetnika koji su se i kod nas, u Francuskoj i svetu bavili politikom iz koristoljublja, čiste alavosti na novac i privilegije. Prodavati moral nije moralno.

"Vi ste Srbi nepopravljivi". "Pa valjda ste i Vi Desimire Srbin" reče mu moja supruga. "Ne, ja sam Jugosloven",...BAŠ KAO I ONAJ KOGA OPLAKUJETE NA OVOM SAJTU SVAKOM PRILIKOM
kad će Srbi već jednom da shvate da je TO suština našeg problema..

pozdrav svim sve brojnijim slobistima - ja sam izgleda jedan od retkih koji se ne KAJE zbog 5. oktobra

nek vas Bog sačuva s tim vašim jugoslovenstvom i komunizmom ...a i nas pored vas

@Nikola
Delim s tobom rezerve prema onome što je Danojlić napisao. Možda je po Danojliću najveći problem srpske politike u rukovođenju Demokratske stranke od strane Desimira Tošića.
Ipak čini mi se da je jedini problem što je Tošić vrativši se iz emigracije naišao na topao doček u Demokratskoj stranci. Mnoge koji su bili van matice je to zabolelo, onako zavidnički. Mada ja mislim da su ga prihvatili zato što čovek nikad nije bio komunista, nije sa crvenima šurovao, a nije ni kako kaže Danojlić imao bilo kakve koristi od svoga bavljenja politikom.
@Čika Jova Zmaj
Lepo je podučavati ljude, uvaženi pesniče, ali ih prethodno treba razumeti, a potom i razmisliti o čemu biste ih mogli podučiti, ako imate čime. Jetkošću? Arogancijom? Samodovoljnošću? Možda Čika Jova Zmaj treba ponovo da čita sve što je pročitao, s pokušajem da sve to razume.

Kako je ovo momenat za izpovijest, da dam i moj licni doprinos.
Poznavao sam nesto Desimira Tosica, uglavnom kroz nekoliko njegovih saradnika, i Danojlicev opis se podudara sa mojim utiskom o njemu. Tosic mi je davao utisak politicara, jos onda kad to nije imalo nikakvoga smisla bit. Sto on nije mogao da prihvati,a sto je mene bilo isuvise jasno od pocetka, da srpska emigracija nece imat nikakvog uticaja ni uloge u eventualnom oslobodjenu od komunizma. Pravo da kazem, nijesam vidio veliku razliku u efikasnosti , izmedju Desimira Tosica I Momcila Djujica. Tosic je sklapao neke 'saveze' (sa Hrvatima) i govorio toliko 'umjereno' kao da je mislio da ga citavi svijet slusa. U emigraciji, medjutim, verbalni ekstremizam (anti-komunizam)je bio 'de rigeur' -dusevna hrana. Prekinuo sam vezu sa 'Nasom Rijeci' kad se opredijelila protiv Goldwatera.
Sa padom komunizma uvidjeo sam, da sam,sa mojim anti-komunizmom ustvari branio medjunarodni kapitalizam, sto nije imalo nikakve veze sa interesima Srpstva.
Ali- sto je definitivno zabilo glogov kolac u moju 'anti'-ideologiju, je bilo bombardovanje Srba u Krajini i Bosni. Kad je doslo do rata na Kosovu, nijesam vise ni zeleo promjenu rezima u Beogradu. Cinilo mi se da bi bio jedan izdajnicki akt obarati jednog vozda koji se hrabro suprostavio vojnickoj okupaciji nase zemlje- u sto jos uvijek vjerujem. Petog Oktobra bih sigurno bio na stranu Milosevica.
Milosevic je pao kao pravi Srbin, boreci se do posljednjeg daha protiv neprijatelja Srpstva.
Njega ce srpska istorija, bez ikakve sumnje, potpuno rehabilirati.

Ovaj odnos prema partiji a posebno prema Desimiru Tošiću meni liči na one baba devojke koje niko nije iѕabrao za ples, pa se posle teše kako nisu ni htele da plešu.... A ono što najviše liči na Desimira je upravo deo rečenice "... da se nije ѕbunio...". I zaista se nije zbunio, do kraja života je verovao!

Ja sam uzivao dok sam citao knjige Milovana Danojlica. Vise ne mogu da trazim a i nije vazno.
Sto citate vi?